Приказ извора странице .MjAzMDQ.MTY1NzA

на̑лча, е f. 1) потковица за стоку: У пу̏т ко̏њ ми и̏згуби је̏ну на̑лчу; - Метна̏ја на̑лче fig. значи угинути, крепати за стоку, а умрети за људе, поглавито мухамеданце. - Исп. метна̏ти, ме̏тнем.
2) потковица на ципелама, чизмама: Но̏си конду̏ре у Ри̏сте Кикми̏ра да ту̏ри нове на̑лче.
Ет. Ел. Реч. I, 440. У Арб. potkua = поткова, потковица.