Препис - Кориснички доприноси [sr]

.Mjk5ODY.MjU2NzQ

2014-12-22T16:51:04Z

Tesicana: Направљена страница са: „Та̏нас, Тана̏са, m. срп. муш. име, постало од Атанасије: Танас Пајанта самарџија.“

Та̏нас, Тана̏са, m. срп. муш. име, постало од Атанасије: Танас Пајанта самарџија.

.MzI2Mjg.MjgzMTY

2014-12-16T15:05:51Z

Tesicana: Направљена страница са: „Зуљу̏фа – код Срба у Призрену зулуве носе само жене. Ни невеста их нема све до п…“

Зуљу̏фа – код Срба у Призрену зулуве носе само жене. Ни невеста их нема све до после прве брачне ноћи – до понедеоника. Невестина је коса, на име, још у очи венчања (у суботу по подне) оплетена у ељпезен (што види), врсту фризуре нар. обичајем предвиђене само за удаваче, и са том фризуром она је у суботу вече, са њом је на дан венчања, своди у брачну ложницу па са њом остаје и наредни дан – понедељак. Овога дана ујутру, а пошто је невеста, по обичају, полила свој кућној чељади да се умије и од ње примила дар у новцу, приступа се и сечењу њених зулува. То је дужност ручна девера, који, пошто је расплео и рашчешљао невестине витице што падају низ њене образе, маказама отсеца тако расплетену косу у висини доње ивице ушију и зулуви су готови. Тиме се даје и спољни знак да је невеста већ – жена.

.MTgzNTc.MTQ2MjM

2014-12-16T15:04:51Z

Tesicana: Направљена страница са: „мартифал m. indecl. врачање у очи прав.[ославног] празника Ђурђевдана да се види шта …“

мартифал m. indecl. врачање у очи прав.[ославног] празника Ђурђевдана да се види шта је коме судбина одредила; врачаре обично мухамеданке, а нађе се и по која Српкиња. Поступак: ж. чељад (девојке и млађе жене), а често и по који мушкарац даје по који белег од себе (конац, ободац, прстен, што од ж. накита и т.п.). Врачара те белеге ставља у земљани ћуп с водом који покрије огледалом па га с вечери ставља под ружу (ако је има) или под било какво дрво. Сутрадан рано ујутру она отвара ћуп и почне вадити белег по белег говорећи: Мартипал, мартипал, ћиме дӥштӥ бу игбал (тур. мартипал, мартипал, чија је ово срећа) и о сваком белегу каже шта је његову сопственику намењено судбом.

.MTgzNDA.MTQ2MDY

2014-12-16T15:02:33Z

Tesicana: Направљена страница са: „марти̏нка, е f. v. марти̏на од чега је можда dem. али без тог обележја. c. f. у познатој…“

марти̏нка, е f. v. марти̏на од чега је можда dem. али без тог обележја.
c. f. у познатој четничкој песми од пре балканског рата: „Моја ми је мајка пушка мартинка“.
марти̏на, е f. једнометна пушка система Хенри Мартина, кашикара. Поред државних т.зв. „царских“ којима је била наоружана Турска војска, мартине су рађене и у Тетову; оне су биле лошије од царских: Има ца̑рску мартину; – Тетовске мартине не чиниф. Реч постала од имена проналазача Мартина.

.MTgyOTM.MTQ1NTk

2014-12-16T15:01:37Z

Tesicana:

Ма̏раш, падеш. промене нисам чуо, m. назив за места на ј.[ужној] ивици Призрена, а на л.[евој] обали Бистрице где има известан број старих липа и неколико горостасних платана, који, по предању које живи код Срба у Призрену, потичу још из доба Ц. Душана; то место служи као излетиште: „Даље, у месту званом Мараш...“ – Ц. Ж. 93
По П. Костићу (Ц. Ж. 93 у примедби) ова је реч персиска и значи хладовина.

.MTcyNzU.MTM1NDE

2014-12-16T15:01:03Z

Tesicana:

лакрди̏ја, е f. 1) реч: Се̏ди да ти кажем две-три лакрди̏је; – Да̏до лакрдију, на̏траг не могу; – 2) неповољне гласине: Стоја̑ну искочи̏ла лакрди̏ја да оту̏ра жену; – Тај лајави̏ца Стоја̑нка ми извади̏ла лакрди̏ју; – 3) објашњавање, љутња, свађа: Не̏ћу да имам лакрди̏ју със бра̏ћу; – 4) разговор: Зафати̏смо се у лакрди̏ју те ћа̏, ћу̏ досъ̏г; – За туј работу не отва̑рај лакрдију; – 5) изрека, пословица: Има лакрди̏ја: мла̏дос – лу̏дос, ста̏рос – жа̏лос.
Тур. лакрди Ел. Реч. I, 353.

.MTYzNjE.MTI2Mjc

2014-12-16T15:00:15Z

Tesicana:

Крбу̏нар, пад. пром. нисам чуо, m. студенчиште на д.[есној] об.[али] Пр.[изренске] Бистрице нешто узводно од рушевина ман. Св. Арханђела, зад.[ужбине] Ц. Душана. Срби у Пр.[изрену] излазе до тога студенчишта на Младенце (22 марта по старом) и ту проведу цео дан пијући воду и умивајући се водом из тих извора. Народ верује у лековитост те воде за очи.
Тур. Крк = 40 и бунар = извор, бунар

.MTUwMDY.MTEyNzI

2014-12-16T14:59:28Z

Tesicana:

каља̏ја, е f. тврдиња, тврђава, град: Рисјани̏ма (читај Србима) је јасак да улегнеф у каљају; – Ста̑ра каља̏ја – рушевине негдашње тврђаве на Вишеграду, изнад ман. Св. Архангела код Призрена, задужбине Цара Душана: Ајде да прески̏тамо до Ста̑ре каља̏је.
Етим. в. у Гл. Ел. Реч. I, 275 код каља̏ја

.MTQ3NzA.MTEwMzY

2014-12-16T14:58:51Z

Tesicana:

ка̑ва, е, acc. sing. ка̑у f. – 1) кафа: Ка̑ва је исти̏на црна ама је бе̏ја образ (н. посл.) т.ј. човек се не постиди пред гостом ако може да га послужи кафом и тако остане бела образа; – Прођи да попијемо јену кау; – 2) Радња у којој се кува и продаје кафа како у њој самој тако и разношењем скуване кафе по дућанима у чаршији. Сем кафе у тим радњама се кува и продаје још и шербет и чај, а продаје се и ратлук. Алкохолна пића и јела не служе се. У њима се скупљао свет, највећим делом Турци, да се карта и игра таблу, коју види. Овакве радње су држали искључиво Турци.
Етим. Ел. Реч. I, 268

.MTE1MjM.ODM4OA

2014-12-16T14:58:21Z

Tesicana:

и̏гла манасти̏рска е f. игла за плетење чарапа када се као материјал употреби памук и танка вуна. Име постало по речи Манастир како су Турци звали Битољ одакле су те игле и добављане.
Облика су лучног, а израђене су од гвоздене жице.
c. f. и̏гла плети̏ћка

.MTY4NTc.MTMxMjM

2014-12-16T14:57:37Z

Tesicana:

куче додати:
Длака од „слепо куче“ (неколико длачица дискретно стављених у џеп или на одећу) има ту моћ да натерају момка да залуди за девојком која му је дала те длаке. Ређи је случај да то раде момци.
Кад жена жели да ошамути мужа тако да он само њу слуша, само њој верује и само њој се повинује па макар због тога дошао и у сукоб са својим најближима она ће му дати длаке од слепога пса да он ослепи за све сем за њу.

.MTgyOTM.MTQ1NTk

2014-12-16T14:55:18Z

Tesicana: Направљена страница са: „Ма̏раш, падеш. промене нисам чуо, m. назив за места на ј.[ужној] ивици Призрена, а н…“

Ма̏раш, падеш. промене нисам чуо, m. назив за места на ј.[ужној] ивици Призрена, а на л.[евој] обали Бистрице где има известан број старих липа и неколико горостасних платана, који, по предању које живи код Срба у Призрену, потичу још из доба Ц. Душана; то место служи као излетиште: „Даље, у месту званом Мараш...“ – Ц. Ж. 93

По П. Костићу (Ц. Ж. 93 у примедби) ова је реч персиска и значи хладовина.

.MTcyNzU.MTM1NDE

2014-12-16T14:54:35Z

Tesicana: Направљена страница са: „лакрди̏ја, е f. 1) реч: Се̏ди да ти кажем две-три лакрди̏је; – Да̏до лакрдију, на̏т…“

.MTYzNjU.MTI2MzE

2014-12-16T14:53:15Z

Tesicana: Направљена страница са: „кр̏в и (ређе) кр̏ф, кр̏ва, pl. крво̏ви m. 1) крв: Тече му крв на нос; –Лубени̏ца и̏ско…“

кр̏в и (ређе) кр̏ф, кр̏ва, pl. крво̏ви m. 1) крв: Тече му крв на нос; –Лубени̏ца и̏скочи ка̑ кр̏ф црве̏на; – 2) у разним случајевима крвне освете: а) са глаголом пасти значи убити или ранити некога (само мушке): Јо̏ван Фа̑нда паја на кр̏в; – б) са глаголима извадити или узети значи извршити крвну освету: Ђурђе Ѕи̏вгар и̏звади (у̏зе) кр̏в; – в) „цеја [цела] кр̏в“ је убиство крвника или кога из његове породице, а „полови̏н кр̏в“ је само рањавање; – г) „два крва“ су: убиство и узимање оружја убијеног, последње је теже од убиства јер је убијени обешчашћен као мртав; д) мирити крвове значи мирити породице у међусобној крв. освети, што су повремено чиниле комисије: „Тако за целу крв одређивало се по 50-60 турских лира, а за ране према њиховој величини, наплаћивано је по 3 тур. лире за такво измирење“, Ц. Ж. 55.

.MTY0MjU.MTI2OTE

2014-12-16T14:52:18Z

Tesicana: Направљена страница са: „кри̏ло, а n. 1) кри̑ло: Исе̏чи тој кри̏ло да напра̏имо перку за со̏фру. – 2) fig. брат …“

кри̏ло, а n. 1) кри̑ло: Исе̏чи тој кри̏ло да напра̏имо перку за со̏фру. – 2) fig. брат (браћа) је (су) сестри (сестрама) крило (крила): Ти̏ здраво Ма̑ро, изгубисте матер, нека ти су живе браћа, твоје крила. Због овога ваљда млађе Српкиње у Призрену (девојке и млађе жене) које имају брата одн. браће ни за живу главу неће окусити крило од живине да не би искобиле своју браћу, своја крила.

.MTYzNjE.MTI2Mjc

2014-12-16T14:51:03Z

Tesicana: Направљена страница са: „Крбу̏нар, пад. пром. нисам чуо, m. студенчиште на д.[есној] об.[али] Пр.[изренске] Би…“

Крбу̏нар, пад. пром. нисам чуо, m. студенчиште на д.[есној] об.[али] Пр.[изренске] Бистрице нешто узводно од рушевина ман. Св. Арханђела, зад.[ужбине] Ц. Душана. Срби у Пр.[изрену] излазе до тога студенчишта на Младенце (22 марта по старом) и ту проведу цео дан пијући воду и умивајући се водом из тих извора. Народ верује у лековитост те воде за очи.

Тур. Крк = 40 и бунар = извор, бунар

.MTUyNjE.MTE1Mjc

2014-12-16T14:49:25Z

Tesicana:

.MTUyNjE.MTE1Mjc

2014-12-16T14:48:58Z

Tesicana:

Карафе̏ра (Ист.[орију] породице дати код Черга, а овај над.[имак] рећи како је постао)

Породица досељена из с.[ела] Мушутишта у призр. подгору, с конца XVIII в. или поч. XIX века. Родоначелник Жифо Черга. Имао јединца сина Тому по занимању касапина. Тома био црне масти и има[о] пса званог „Феро“ који га је свуда пратио, те је добио надимак Карафе̏ра, који се пренео и на његове потомке. Тома имао сина Младена и кћери Кату и Мару. Младен је имао синове Јована и Предрага и кћери Десанку, Милеву и Добрилу. Јован се са породицом преселио у Неготин (Крајина) где се настанио. Има синове: Десимира, студента у Б.[еограду] и Велимира, учит.[еља] у Д.[оњем] Милановцу, као и кћер Мару. Предраг има сина Ђеку (Анђелко) и кћери Браниславу и Веселинку.

Карафе̏ра (Ист.[орију] породице дати код Черга, а овај над.[имак] рећи како је постао)
Породица досељена из с.[ела] Мушутишта у призр. подгору, с конца XVIII в. или поч. XIX века. Родоначелник Жифо Черга. Имао јединца сина Тому по занимању касапина. Тома био црне масти и има[о] пса званог „Феро“ који га је свуда пратио, те је добио надимак Карафе̏ра, који се пренео и на његове потомке. Тома имао сина Младена и кћери Кату и Мару. Младен је имао синове Јована и Предрага и кћери Десанку, Милеву и Добрилу. Јован се са породицом преселио у Неготин (Крајина) где се настанио. Има синове: Десимира, студента у Б.[еограду] и Велимира, учит.[еља] у Д.[оњем] Милановцу, као и кћер Мару. Предраг има сина Ђеку (Анђелко) и кћери Браниславу и Веселинку.
О Томи се прича: То̏ма Карафе̏ра седе̏ја със ку̏ћу у Поткаља̑ју. Јенпу̏т на Велигдъ̏н до̏ша му јен ту̏р. за̏бит пи̏јан. Мислеу̏ћи ћи му до̏ша на визи̏ту, То̏ма га по̏кани с раки̏ју и мезе. Тъд у̏леже у со̏бу њего̏ва ћерка Ка̑та да у̏зне финџа̑не за ка̑у и за̏бит гу по̏милува по о̏браз. То̏ма ти тъд ри̏пи, до̏фати заби̏та за ђу̏кс, и̏звуче га от со̏бе и у дво̑р га за̏кла съз јен са̏тър. Заби̏ти и ашће̏ри видо̏ше тој от каља̑јски бе̑дем, па със касату̏ре потрча̏ше по То̏му да га уфа̏тиф, а̏ма о̑н побеже и съ̏кри се у ру̏ску концу̏ларију. И о̏ни оћа̑у да уле̏гнеф по њега, къд и̏скочи на врата га̏ваз Лука Чемерика па ги ви̏кна: Са̏кън, уну̏тра не̏ ве пу̏шћам“ и затвори ги врата.

.MTUyNjE.MTE1Mjc

2014-12-16T14:48:32Z

Tesicana: Направљена страница са: „Карафе̏ра (Ист.[орију] породице дати код Черга, а овај над.[имак] рећи како је пос…“

.MTUwMDY.MTEyNzI

2014-12-16T14:46:56Z

Tesicana: Направљена страница са: „каља̏ја, е f. тврдиња, тврђава, град: Рисјани̏ма (читај Србима) је јасак да улегне…“

каља̏ја, е f. тврдиња, тврђава, град: Рисјани̏ма (читај Србима) је јасак да улегнеф у каљају; – Ста̑ра каља̏ја – рушевине негдашње тврђаве на Вишеграду, изнад ман. Св. Архангела код Призрена, задужбине Цара Душана: Ајде да прески̏тамо до Ста̑ре каља̏је.

Етим. в. у Гл. Ел. Реч. I, 275 код каља̏ја

.MTE1MjM.ODM4OA

2014-12-16T14:45:27Z

Tesicana:

и̏гла манасти̏рска е f. игла за плетење чарапа када се као материјал употреби памук и танка вуна. Име постало по речи Манастир како су Турци звали Битољ одакле су те игле и добављане.

Облика су лучног, а израђене су од гвоздене жице.

c. f. и̏гла плети̏ћка

.MTQ3NzA.MTEwMzY

2014-12-16T14:44:37Z

Tesicana:

.MTQ3NzA.MTEwMzY

2014-12-16T14:44:20Z

Tesicana: Направљена страница са: „ка̑ва, е, acc. sing. ка̑у f. – 1) кафа: Ка̑ва је исти̏на црна ама је бе̏ја образ [Кафа је …“

ка̑ва, е, acc. sing. ка̑у f. – 1) кафа: Ка̑ва је исти̏на црна ама је бе̏ја образ [Кафа је истина црна, али је образ бео] (н. посл.) т.ј. човек се не постиди пред гостом ако може да га послужи кафом и тако остане бела образа; – Прођи да попијемо јену кау; – 2) Радња у којој се кува и продаје кафа како у њој самој тако и разношењем скуване кафе по дућанима у чаршији. Сем кафе у тим радњама се кува и продаје још и шербет и чај, а продаје се и ратлук. Алкохолна пића и јела не служе се. У њима се скупљао свет, највећим делом Турци, да се карта и игра таблу, коју види. Овакве радње су држали искључиво Турци.

Етим. Ел. Реч. I, 268

.MTE1MjM.ODM4OA

2014-12-16T14:43:19Z

Tesicana:

.MTE1MjM.ODM4OA

2014-12-16T14:42:52Z

Tesicana:

и̏гла манасти̏рска е f. игла за плетење чарапа када се као материјал употреби памук и танка вуна. Име постало по речи Манастир како су Турци звали Битољ одакле су те игле и добављане.

Облика су лучног, а израђене су од гвоздене жице.

c. f. и̏гла плети̏ћка

.MTE1MjM.ODM4OA

2014-12-16T14:42:08Z

Tesicana: Направљена страница са: „и̏гла манасти̏рска е f. игла за плетење чарапа када се као материјал употреби па…“

.MTY4NTc.MTMxMjM

2014-12-16T14:40:43Z

Tesicana:

куче додати:

Длака од „слепо куче“ (неколико длачица дискретно стављених у џеп или на одећу) има ту моћ да натерају момка да залуди за девојком која му је дала те длаке. Ређи је случај да то раде момци.
Кад жена жели да ошамути мужа тако да он само њу слуша, само њој верује и само њој се повинује па макар због тога дошао и у сукоб са својим најближима она ће му дати длаке од слепога пса да он ослепи за све сем за њу.

.MTY4NTc.MTMxMjM

2014-12-16T14:40:06Z

Tesicana: Направљена страница са: „куче додати: Длака од „слепо куче“ (неколико длачица дискретно стављених у џеп…“

.MTg4Nzc.MTUxNDM

2014-12-16T14:38:08Z

Tesicana:

миждеџи̏ја, е и мӥждеџи̏ја, е m. 1) Мушко лице које као прво донесе неком какву радосну вест или угодан, пријатан глас. Српчићи у Призрену створили су од тога као неку професију, нарочито откако [је] уведен аутобуски саобраћај. У времену доласка аутобуса у Призрен, она су код аутобуске станице и, чим спазе придошле путнике Призренске Србе, трче што брже могу да јаве њиховим породицама и приме награду што им припада; она кад спазе кога од укућана још из далека вичу „мижде!“ да их ко други не би претекао: А. Ко̏ј ви би̏ја миждеџи̏ја? Б. Мӥждеџи̏ја ни би̏ја Андре̏шка Сла̑вков; – 2) У pl. миждеџи̏је и мӥждеџи̏је су мушкарци који о свадбама, по завршеном венчању хитају жениковој кући да то јаве те да се учине и последње припреме за дочек невесте и сватова. Тур. мӥждеџи.

.MTg4Nzc.MTUxNDM

2014-12-16T14:37:33Z

Tesicana: Направљена страница са: „миждеџи̏ја, е и мӥждеџи̏ја, е m. 1) Мушко лице које као прво донесе неком какву рад…“

миждеџи̏ја, е и мӥждеџи̏ја, е m. 1) Мушко лице које као прво донесе неком какву радосну вест или угодан, пријатан глас. Српчићи у Призрену створили су од тога као неку професију, нарочито откако [је] уведен аутобуски саобраћај. У времену доласка аутобуса у Призрен, она су код аутобуске станице и, чим спазе придошле путнике Призренске Србе, трче што брже могу да јаве њиховим породицама и приме награду што им припада; она кад спазе кога од укућана још из далека вичу „мижде!“ да их ко други не би претекао: А. Ко̏ј ви би̏ја миждеџи̏ја? Б. Мӥждеџи̏ја ни би̏ја Андре̏шка Сла̑вков;[А: Ко вам је био миждеџија? Б: Миждеџија нам је био Андрешка Славков.] – 2) У pl. миждеџи̏је и мӥждеџи̏је су мушкарци који о свадбама, по завршеном венчању хитају жениковој кући да то јаве те да се учине и последње припреме за дочек невесте и сватова. Тур. мӥждеџи.

.MTkwMjE.MTUyODc

2014-12-16T14:35:26Z

Tesicana: Направљена страница са: „ми̏нтан, минта̏на m. Хаљетак са рукавима, дуг до кукова са преклопцима; облачи се…“

ми̏нтан, минта̏на m. Хаљетак са рукавима, дуг до кукова са преклопцима; облачи се преко кошуље. Може бити од чохе, од фабричких тканина, полусвилених, свилених, а и од сукна. Срби и Српкиње у Призрену носе минтане израђене од чохе и фабричких материја (тканина) док мушки по селима нормално носе сукнене минтане, а женске од фабр. тканина. Рукави на минтанима од фабр. тканина имају таслице зване параменте, док их чохани и сукнени немају. Ет. Ел. Реч. I, 408, 409.

.MjE2MTI.MTc4Nzg

2014-10-27T11:33:44Z

Tesicana: Направљена страница са: „и оволи̏цак, цка, цко:“

и оволи̏цак, цка, цко: